Drhtaj neke zore

Prijatelju i slikaru Ivici Kovačicu

Ruke prepune želja još od mašine bride
zagledaš se negde pun dečačkih snova
maštom te zovu nepojmljive Atlantide
što još nisu iznikle iz topljenog olova.

Uvek u istom cošku kafane polumračne
uz osmeh devojački prolazi nemirno vreme
i dvadeseti vek klizi niz ulice plačne
grcajuci u putu za poslednje boeme.

Kraj kista i platna drhtaji su neki
i svitanja sveža uz dolazak zore
žuljevi su toliko od detinjstva daleki,
a u željama misli neprestano gore.

Nedeljko Terzić
(u Sremskoj Mitrovici 24.1.1974.)